Не трэба гучных абяцанняў,Іх вецер панясе лёгка.Не трэба цяжкіх чаканняў,Не павінен нікому ніхто.Не трэба помсціць і крыўдзіцца.Бумеранг знойдзе сваіх.Лепш жыць і напаўняццаСвятлом, што ўсярэдзіне гарыць.Не трэба маскі апранаць,Бо сам потым не адрозніш,У канцы спектакля іх здымаць,Стамяцца гледачы шанаваць.Не трэба зачыняць вочы,Што сэрца можа параніць балюча.І хай лёс у шматлікіх нялёгкая,Чыстая душа вольная
Изменить фон стихотворения
Не нужно громких обещаний,
Их ветер унесет, как дым.
Не нужно тяжёлых ожиданий,
Никто никому не должным быть.
Не нужно мстить и обижаться,
Бумеранг найдет своих.
Лучше жить и наполняться
Светом внутренним, живых.
Не нужно надевать маски,
В конце спектакля снимут их,
Уставшие от фальши зрители,
Сомнением забытых.
Не стоит закрывать глаза —
Что сердце может ранить больно.
И пусть судьба трудна порой,
Но душа чистая, свободна.